Prokletstvo si na sebe uzeo, moje grijehe zagrlio

2017.4.14. Veliki petak v. 1

 

Drugo razmatranje na Veliki Petak

 

Koliko te boljelo probodeno tijelo? O kako su samo razvlačili tvoje svete ruke i noge, svaka se kost odvajala od svoga mjesta. Više ništa nije bilo lijepoga da bi se moglo gledati, sav iznakažen, raspet i sam.

 

 

Zašto ne vičeš, zašto ne zapomažeš? Kao zaklano janje, krvav i njem, pogleda uprtog u moj grijeh. Samo on ti zaokuplja pozornost, samo on te privlači da se posve predaš, samo on ti daje snage da ideš dalje. Što li sam ti učinio da me toliko ljubiš, da me tako pun ljubavi gledaš? Izmučen i sam, sve je to moja zasluga, svaka rana moja je krivica. Gol si raspet, u odjelu od krvi svete, rastrgane kože, krvavih kostiju stravičan prizor za sve. Prokletstvo si na sebe uzeo, moje grijehe zagrlio, pao po zube Sotone da misli da si pobjeđen, umireš i ne tužiš se. Srce za nas otvaraš, probodeno kopljem, krv i voda suklja, potresa se zemlja i grobovi puštaju mrtve. Sve je spremno da se zbude, da položen u grob, beživotan Život doneseš.

 

 

Fr. Pio Buzov OP